Ova mapa pokazuje kad i gde se proizvodi najveća količina struje, a evo zašto se kompanije bogate na tome

Kako se na osnovu ovih podataka može upravljati svetom?

• Podaci ovih mapa su otvoreni za javnost, kako bi se unosile izmene u cilju što preciznijeg informisanja

• Venčer fondovi su spremni da ulažu u ovaj startap

• Količina obnovljive energije već je značajna, a procenjuje se da će se utrostručiti do 2030. godine

Ako ste u temi, velike su šanse da ste već proveli dosta sati gledajući Electricity Maps (mape električne energije) i njihove animacije toka izvoza. Ovaj projekat vizuelizacije podataka otvorenog koda postoji od 2016. Ali kompanije kao što su Gugl (Google) i Samsung se sve više oslanjaju na ovaj bogat skup podataka kako bi postigli svoje ciljeve održivosti i osnažili sopstvene korisnike.

Trenutno 20 ljudi radi za Ilektrisiti meps i kompanija je profitabilna već nekoliko godina. Ali TechCrunch je ekskluzivno saznao da su nedavno prikupili 5,4 miliona dolara (5 miliona evra) od venčer fondova Transition i Revent, kako bi se stvari podigle na viši nivo ulaganjem u proizvod i posao. Ilektrisiti meps su sada i alatka za vizuelizaciju podataka i API preduzeća za dekarbonizaciju zasnovanu na podacima — i jedno ne bi funkcionisalo bez drugog.

Ilektrisiti meps je osnovao Olivije Koradi, francuski i danski preduzetnik i data stručnjak, koji je ranije radio za startap Snips. On je počeo iz želje da sazna više o proizvodnji i potrošnji električne energije.

Ilektrisiti meps objedinjuje podatke u realnom vremenu za proizvodnju električne energije u više od 50 zemalja širom sveta. Dok kompanija koristi otvorene izvore podataka, zaposleni i saradnici zajednice morali su da naprave desetine tzv. parsera da bi standardizovali ove podatke.

Kako obnovljiva energija zavisi od vremenskih uslova (posebno u slučaju energije vetra i sunca), mešavina izvora energije se stalno razvija. To znači da se intenzitet zagađenja nastalog kao posledica proizvedene energije takođe menja sa vremenom u danu i trenutnim uslovima. I kao što se možda pretpostavlja, pošto električna energija deluje pomalo kao voda iz slavine koja teče kroz ogromnu mrežu cevi, emisije CO2 povezane sa električnom energijom mogu značajno da variraju.

Izračunavanje emisije CO2 može biti komplikovano, jer postoji i mnogo prekograničnih tokova električne energije — neke zemlje proizvode više električne energije nego što zapravo troše, dok druge imaju veće potrebe od proizvodnih kapaciteta. Ilektrisiti meps je dizajnirao sopstveni model praćenja toka kako bi razumeo koja elektrana doprinosi električnoj energiji koja se trenutno troši.

"Sve ovo ćemo obraditi u našem sistemu sa onim što zovemo algoritmom za praćenje protoka, koji nam omogućava da vam kažemo odakle dolazi struja u zavisnosti od toga gde se nalazite. Može se proizvoditi lokalno, ali može doći i iz Nemačke, na primer. Ali Nemačka uvozi iz Poljske, tako da potencijalno može doći iz Poljske itd. Dakle, moramo da izvedemo malo modeliranja", rekao je Koradi za TechCrunch.

Od intenziteta zagađenja do promene opterećenja

Razlog zašto je projekat vizuelizacije podataka otvorenog koda suštinski deo kompanije je taj što Ilektrisiti meps želi da postigne što je moguće veći konsenzus.

Kompanija deli sve svoje izvore za faktore emisije. To takođe znači da se ove metode proračuna mogu vremenom razvijati kako istraživači objavljuju nove studije sa preciznijim rezultatima. Zajednica može da diskutuje i unese potencijalne promene koje će se odraziti na podatke Ilektrisiti mepsa.

Što se tiče komercijalnog dela, sposobnost poznavanja intenziteta takvog zagađenja koje se očitava na određenom mestu i u određeno vreme može biti svojevrsna supersila.

"Sa svim ciljevima postavljanja obnovljivih izvora energije, naći ćemo se u svetu u kome će se količina obnovljive energije utrostručiti do 2030. godine", ocenio je Koradi.

Šta želi Gugl, a šta Samsung?

Gugl (Google), jedan od najvažnijih klijenata kompanije Ilektrisiti meps, udružio se sa ovim evropskim startapom kako bi izračunao intenzitet zagađenja usled korišćenja električne energije koja napaja njegove centre podataka.

Za neke zadatke, kao što je indeksiranje veba ili obučavanje novog modela veštačke inteligencije, Gugl može da koristi podatke Ilektrisiti meps za prebacivanje opterećenja. Kada bude više vetra, vreme je da pokrenete dodatne servere. Ili kada je noć u SAD, može da premesti neke računarski intenzivne operacije u evropske centre podataka.

I Guglovi klijenti će takođe imati koristi od partnerstva kompanije sa Ilektrisiti meps. Sa Direktivom EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti, mnoge kompanije će uskoro morati da objave izveštaje o emisiji ugljen-dioksida. Kako se mnoge kompanije oslanjaju na Gugl klaud (cloud) za svoje potrebe za hostovanjem, biće im potrebni podaci da bi izračunali svoje emisije. Zahvaljujući istorijskim podacima Ilektrisiti meps, ti podaci o zagađivanju će biti tačniji.

Samsung, još jedan klijent za Ilektrisiti meps, koristi podatke da pokaže korisnicima potrošnju električne energije i karbonski otisak njihovih Samsung uređaja. U tom slučaju se više radi o edukaciji korisnika.

Ali Mape  su mnogo više od obrazovnog alata. Mogu da deluju preventivno, kako bi se na osnovu njihovih podataka odlučilo da li je dobro vreme za uključivanje miliona električnih uređaja - ili, barem, da li je dobro vreme da se ima što manji uticaj na planetu.

Spomenuta "finansijska injekcija" ima za cilj da poveća uticaj ovog startapa, tako što će nagaziti na gas kako bi uspeli da zadovolje rastuću potražnju za pametnijim klimatskim alatima.

"Količina obnovljive energije koja je sada u sistemu počinje da bude toliko značajna da se otvara prilika da igrate na 'fleksibilnost' uređaja koje imate kod kuće ili u industrijskom sektoru", poručuje Koradi.

(Ubrzanje.rs)