Debata o regulisanju pitanja veštačke inteligencije u Srbiji: Da li su prava zaštićena i ko je ugrožen?

Svi koji imaju ideju o najboljem načinu na koji bi se ovo pitanje pravno regulisalo dobrodošli su da predlog izlože, pozivju iz Kancelarije za IT i eUpravu

• Radi se na novoj regulativi u oblasti veštačke inteligencije

• Uzor će, kažu iz Vladine Kancelarije za IT i eUpravu, biti evropski zakon, ali dodaju da će biti prilagođen srpskom podneblju

• Ocenjeno je da postoje marginalizovane grupe kojima bi veštačka inteligencija mogla da unapredi živote, ali i da ih ugrozi više nego opštu populaciju

Očekuje se do kraja 2025. godine bude završen zakon koji će regulisati pitanje veštačke inteligencije, izjavio je predstavnik Vladine Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Uroš Poluga na Forumu o upravljanju internetom.

U okviru panela Veštačka inteligencija u Srbiji - strategija i pogled u budućnost, održanom u sredu u Beogradu, Poluga je podsetio na početke. Srbija je već imala Strategiju razvoja veštačke inteligencije 2019. godine, a kako je ova oblast brzo napredovala, što ilustruje primer globalne popularnosti čet Dži-Pi-Ti-ja (chat GPT), formirana je radna grupa za pravljenje nove strategije.

"Početak je bio takav da svako da svoj predlog. Dobili smo veliki broj predloga, oko 360, 370 predloga, koji se svode na nekoliko celina. Nešto se odnosi na podatke, nešto na etiku i opštu pravnu regulaciju, zatim na razvoj, nešto na infrastrukturu i nešto što se odnosi na primenu", naveo je dodajuči da je potom formiran Savet za veštačku inteligenciju i da se sada radi na nacrtu zakona.

Na istom panelu pokrenula se debata o tome koliko će regulativa biti primenljiva i da li se rizici otklanjaju u najranijoj fazi.

Da li se rizicima posvetila dovoljna pažnja?

U vezi sa nacrtom izjasnila se Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija, koja se bavi pitanjima vladavine prava i zaštitom ljudskih prava, takođe učesnica panela.

Prema njenoj oceni, rizici od veštačke inteligencije nisu dovoljno uzeti u obzir.

"Poredeći sa tekstom prethodne strategije naš osnovni komentar jeste da ovaj dokument, bar u fazi u kojoj smo ga mi čitali, ima za osnovnu svrhu da podstakne razvoj veštačke inteligencije i njenu širu primenu kao jedan od elemenata ekonomskog razvoja i da kada se čak govori o uključivanju veštačke inteligencije u obrazovne programe ona pre svega ima za cilj da osposobi buduće generacije da je koriste i da se rizici možda u nedovoljnoj meri i pominju", navela je uz ocenu da "da je to dobar put, ali da nije uzeo u obzir globalne trendove".

Osvrnula se i na - tokom panela - više puta spomenut rat ljudi i mašina, uz ocenu da je praksa pokazala da do toga neće doći "ili bar ne skoro".

"I da zapravo pre nego što treba da se bavimo pitanjem da li će nam veštačka inteligencija uzeti poslove i na kraju živote, treba da se bavimo time na koji način mi te manjkavosti različitih sistema veštačke inteligencije koje mogu imati negativan uticaj na ostvarenja različith prava, a posebno načina na koje može dodatno da marginalizuje one koji su već ugroženi, zapravo adresiramo i da to učinimo ne samo u dizajnu već i na regulatornom nivou", istakla je.

Ocenjuje da bi se na taj način ne samo ukazalo na rizike, već i postavilo kao tema za razmišljanje - kako veštačka inteligencija može da pomogne osetljivim grupama.

Tu za primer ističe osobe sa invaliditetom, za koje kaže da su ujedno i u dodatnom riziku, te da je strategija dokument koji to treba da uradi.

"Čini mi se da ovaj dokument nije u dovoljnoj meri to uradio i nadam se da postoji prostor da se to učini", ocenila je.

"Zakon će biti evropski, ali naš"

U vezi sa zakonom koji će biti donesen u budućnosti, kako najavljuje do kraja 2025. godine, Poluga kaže da će biti usklađen sa zakonom Evropske unije, ali da će biti, kako kaže, naš.

"Oni su to podelili na tri grupe: jedni sistemi veštačke inteligencije su zabranjeni skroz, drugi su visokorizični, treći bi bili svi ostali sistemi veštačke inteligencije, opšti. Ima mogućnosti da se sistemi veštačke inteligencije bolje definišu.

Strategija, a i zakon treba da budu nekako naši. Želimo da imamo otvorenu diskusiju. Tražimo model da svi što više budu uključeni, a da to bude sistematizovano na neki način. U toj grupi postoje oni koji su manje angažovani i više angažovani, ali pokušavamo da nađemo pravi put", istakao je.

"Cilj je da to bude do kraja 2025. godine. Formiranje Saveta će tu značajno pomoći. Strategija još nije usvojena, Zakon takođe, ko god ima ideju kako bi mogao da doprinese, dobrodošao je da se javi", poziva Poluga.

Prenosi da je utisak iz sveta da se regulisanje veštačke inteligencije pomera od teorije ka primeni, uz isticanje da se evropski zakon, na čijim će temeljima biti zasnovan i srpski, bavi komercijalnom primenom.

Ističe da je obrazovanje važna stavka, te da se da je pojam veštačke inteligencije većini nepoznat.

"Potrebno je da se široj populaciji objasni šta je to zaista, da se uključi u obrazovanje i u osnovnim školama i u srednjim školama, da deca dođu u kontakt sa tim i da vide šta su dobre strane i da razumeju opasnosti", kaže uz napomenu da se nada i radu na razvijanju talenata.

Forum o upravljanju internetom priredila je Fondacija "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS), kao domaćin, a suorganizatori su bili Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, fondacija Diplo, Internet društvo Srbije ogranak Beograd i kompanija Grensi, uz podršku Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti i fondacije Mreža za sajber bezbednost.

(Ubrzanje.rs)