Procvat veštačke inteligencije najviše ugrožava decu: Poverenik upozorava na "kačenje" podataka na internet

Marinović poziva na promene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

• Dodaje da je moguće da Srbija predvodi regulaciju u oblasti AI

• Ističe da su na internetu milijarde korisnika, te da su od potencijalnih nedobronamernika najugroženija deca

• U prošlog godini zabeleženo je rekordnih 800 inspekcijskih nadzora

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Milan Marinović izjavio je da je veštačka inteligencija jedan od najbitnijih razloga zbog kojeg mora da se menja Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Marinović je sinoć za Tanjug rekao da Srbija nije u ništa lošijem, ali ni u boljem položaju, kada je u pitanju zaštita podataka u odnosu na EU, što je, kako je rekao, i logično s obzirom da imamo zakon koji je u potpunosti usaglašen sa evropskom regulativom.

"Tako da svi mučimo istu muku. Kada su donoseni ti evropski propisi, to je bilo 2016, oni se primenjuju od 2018, pa onda po ugledu na njih, naš zakon koji se primenio u 2019, nije bilo reči o onome što nam se danas dešava kada je u pitanju uopšte život, a pogotovo zaštita privatnosti. Nije bilo reči o ovako ubrzanoj digitalizaciji, ovakvom rapidnom razvoju sličnih tehnologija i o veštačkoj inteligenciji", ocenio je Marinović.

Naglasio je da je upravo to jedan od bitnijih razloga zbog kojih će se menjati zakon.

"Mi smo u situaciji da u nečemu budemo ispred EU. Jer EU jeste donosila svoj zakon o veštačkoj inteligenciji prošle godine, ali EU je tu svoju opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti donosila godinama. Mi imamo priliku da iskoristimo to što nismo članice EU da izmenimo naš zakon i upodobimo ga potrebama savremenog vremena i da na neki način možda čak budemo i pokazatelj i uzor EU", rekao je Marinović.

Naglasio je da je jedan od razloga zašto se menja zakon procvat veštačke inteligencije koja najviše ugrožava decu od 12 do 18 godina.

"Mi zaista pokušavamo da utičemo da se svest te dece podigne, da im otvorimo oči i da kažemo vodite računa, velike su opasnosti. Na internetu ima milijardi korisnika. Većina njih su dobronamerni, ali ima i internet predatora koji samo čekaju priliku da od nekoga naprave žrtvu. Najčešće, nažalost, žrtve su deca. I zato moramo da ukažemo na sve opasnosti, da ne daju olako svoje podatke, da ne kače kuda se kreću od škole do kuće, gde izlaze sa društvom i tako dalje, jer to neko može da zloupotrebi", naveo je poverenik.

Povodom sve učestalijih objavljivanja lličnih podataka u medijima, on je objasnio da je, prema srpskom zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, kao i po evropskoj regulativi, poverenik državni organ koji se bavi zaštitom podataka o ličnosti, ali da on nema ovlašćenja nad medijima kada vrše obradu podataka o ličnosti u svrhu istraživačkog novinarstva i objavljivanje informacija u medijima.

"U tom kontekstu mi ne možemo da kontrolišemo medije. Postoje drugi organi pri Ministarstvu informisanja, REM i drugi koji kontrolišu medije. Ali ono što možemo i što mi radimo kada dođe do objavljivanja, nezakonitog objavljivanja podataka o ličnosti u medijima, jeste da jurimo izvor i otkrijemo ko je do medija dostavio takve podatke o ličnosti", rekao je Marinović.

Dodao je da mediji nikada ne otkriju izvor i da poverenik mora da istražuje posrednim putem.

"Ako se radi o nekoj fotografiji koju može da ima samo baza podataka u MUP-u, mi onda krenemo od MUP-a. Ako se radi o nekim zdravstvenim podacima, onda prema zdravstvenoj ustanovi za koju pretpostavljamo da je iscurila podatak. Nekad ne možemo da utvrdimo, a i kada utvrdimo, mi najčešće ne možemo da otkrijemo ko je taj, na primer, iz MUP-a ili iz te zdravstvene ustanove koji je dostavio medijima podatke", objasnio je Marinović.

Dodaje da se to najčešće završava tako što poverenik podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv NN lica i onda tužilaštvo dalje sprovodi postupak.

800 inspekcijskih nadzora u 2024. godine

Marinović je naveo da su prošle godine imali 800 inspekcijskih nadzora što je rekordan broj od kada se poverenik bavi zaštitom podataka o ličnosti i od kada vrši inspekcijske nadzore.

Takođe, on je podsetio da su u protekle tri godine svake godine otvarali po jednu kancelariju u Srbiji, 2022. u Novom Sadu, 2023. u Nišu, a 2024. u Kragujevcu.

"Mislili smo da će to biti kraj, ali one su se toliko dobro pokazale. Toliko su dale rezultata. Građani dolaze, lokalni mediji, lokalna udruženja građana. Neki se samo raspituju čime se bavimo i koje su naše nadležnosti, a drugi podnose žalbe u oblasti pristupa informacijama, podneske i predstavke u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Dakle, aktivno rade i to je dobro", naveo je Marinović zaključivši da se decentralizacija službe poverenika pokazala kao izuzetno dobar potez.

Marinović je rekao da će njegova kancelarija i ove godine obeležiti Međunarodni dan zaštite podataka u Privrednoj komori Srbije.

"Doći će nam tradicionalno gosti iz međunarodnih organizacija s kojima poverenik sarađuje već duže niz godina, dakle predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji, OEBS-a, Saveta Evrope. Jedan od govornika trebalo bi da bude i ministarka pravde, zbog toga što je u nadležnosti ministarstva pravde donošenje akcionog plana. Drugo, dodelićemo priznanja onima koji su pomogli zaštiti podataka o ličnosti u prethodnoj godini i predstavićemo jubilarnu 10. publikaciju prakse poverenika u prethodnoj godini iz oblasti zaštite podataka o ličnosti", rekao je poverenik.

(Ubrzanje.rs/Tanjug)