Nvidia prestigla Majkrosoft

Foto: Shutterstock

• Veliki kambek proizvođača čipova

• Na poziciji prvog na berzi smenjuju se tri kompanije: Envidija, Majkrosoft i Epl

• Prethodni put Envidija bila prva u januaru

Envidija (Nvidia) je u utorak prestigla Majkrosoft (Microsoft) po tržišnoj kapitalizaciji, ponovo postavši najvrednija kompanija na berzi.

Akcije proizvođača čipova za veštačku inteligenciju porasle su u utorak za oko 3%, na 141,40 dolara, a cena akcije porasla je za skoro 24% u proteklom mesecu, jer je Envidijin rast nastavio da jača uprkos kontroli izvoza i zabrinutosti zbog carina.

Kompanija sada ima tržišnu kapitalizaciju od 3,45 biliona dolara (3,450 milijardi dolara). Majkrosoft je u utorak završio dan s tržišnom kapitalizacijom od 3,44 biliona dolara.

Envidija se od juna prošle godine naizmenično smenjuje s kompanijama Epl (Apple) i Majkrosoft na vrhu liste po tržišnoj kapitalizaciji. Poslednji put kada je Envidija bila najvrednija kompanija bilo je 24. januara.

Envidija i druge kompanije koje proizvode čipove pokrenule su rast tržišta u utorak. Broadcom je porastao za 3%, a Micron Technology za 4%. VanEck Semiconductor ETF, koji prati korpu čip akcija, dobio je 2%.

Prošle nedelje Envidija je objavila rezultat od 96 centi prilagođene zarade po akciji na prihod od 44,06 milijardi dolara u prvom fiskalnom kvartalu. To predstavlja rast od 69% u odnosu na isti period prošle godine – neverovatna stopa rasta za kompaniju veličine Envidije.

Envidijin rast pokreću njeni AI čipovi koje kompanije, uključujući OpenAI, koriste za razvoj softvera poput ChatGPT-a.

Kompanije kao što su Majkrosoft, Meta, Ggugl (Google), Amazon, Oracle i xAI kupuju njene AI akceleratore u ogromnim količinama kako bi izgradile sve veće računarske klastere za napredne AI zadatke.

Envidija je osnovana 1993. godine s ciljem proizvodnje čipova za igranje 3D video-igara, ali je poslednjih godina doživela procvat, jer su naučnici i istraživači otkrili da su isti Envidijini dizajni čipova koji renderuju kompjutersku grafiku idealni i za vrstu paralelne obrade potrebne za veštačku inteligenciju.

(Ubrzanje.rs/Seebiz.eu)