Veštačka inteligencija i radiologija, sukob ili saradnja u dijagnostici: Kolika je uspešnost u otkrivanju raka

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

• Američki FDA je odobrio 700 AI algoritama (na bazi veštačke inteligencije) za pomoć lekarima, ali samo 2 odsto radiologa ih koristi

• Prvi rezultati švedske studije pokazali su da je jedan radiolog koji radi sa veštačkom inteligencijom otkrio 20 odsto više karcinoma

• Jedno od težih pravnih pitanja je uspostavljanje odgovornosti u slučaju da automatizovani algoritam propusti kancer

Koliko dobar algoritam treba da bude da bi preuzeo vaš posao? Ovo je novo pitanje za mnoge radnike usred uspona ChatGPT-a i drugih AI programa (zasnovanih na veštačkoj inteligenciji) koji mogu da vode razgovore, pišu priče, pa čak i da generišu pesme i slike u roku od nekoliko sekundi.

Međutim, za lekare koji tumače skenove da bi uočili rak i druge bolesti, veštačka inteligencija se nadvija nad profesiju već oko deceniju jer sve više algoritama obećava da će poboljšati tačnost, ubrzati rad i, u nekim slučajevima, preuzeti čitave delove posla. Predviđanja su se kretala od scenarija "sudnjeg dana" u kojima AI u potpunosti zamenjuje radiologe, do sunčane budućnosti u kojoj ih oslobađa da se usredsrede na druge aspekte svog posla.

Ta napetost odražava kako se AI širi u zdravstvu. Osim same tehnologije, mnogo zavisi od spremnosti lekara da svoje poverenje kao i zdravlje svojih pacijenata, stave u ruke sve sofisticiranijih algoritama koje malo ko razume.

Čak i unutar struke, mišljenja se razlikuju o tome do koje mere radiolozi treba da prihvate ovu tehnologiju.

"Neke od tehnika veštačke inteligencije su tako dobre, iskreno, mislim da bi trebalo da ih sada koristimo. Zašto puštamo da te informacije samo stoje na stolu?", rekao je dr Ronald Samers, radiolog i istraživač veštačke inteligencije u Nacionalnom institutu za zdravlje.

Samersova laboratorija je razvila kompjuterske programe za snimanje koji detektuju rak debelog creva, osteoporozu, dijabetes i druga stanja. Nijedan od njih nije široko prihvaćen, što on, između ostalog, pripisuje "kulturi medicine".

Radiolozi su koristili kompjutere za poboljšanje slika i označavanje sumnjivih područja još od 1990-ih. Ali najnoviji AI programi mogu ići mnogo dalje, tumačeći skenove, nudeći potencijalnu dijagnozu, pa čak i sastavljajući pisane izveštaje o svojim nalazima. Algoritmi su često obučeni na milionima rendgenskih snimaka i drugih slika prikupljenih iz bolnica.

U okviru svih polja medicine, FDA (Federalna Agencija za hranu i lekove) je odobrila više od 700 AI algoritama za pomoć lekarima. Više od 75 odsto njih su u radiologiji, ali samo 2 odsto radioloških praksi koristi takvu tehnologiju, prema jednoj nedavnoj proceni.

Za sva obećanja industrije, radiolozi vide brojne razloge da budu skeptični prema AI programima: ograničeno testiranje u stvarnim okruženjima, nedostatak transparentnosti o tome kako rade i pitanja o demografiji pacijenata koji su korišćeni za njihovu obuku, prenosi AP.

"Ako ne znamo na kojim slučajevima je AI testiran, ili da li su ti slučajevi slični pacijentima koje viđamo u našoj praksi, postoji samo pitanje koje je svima na pameti, a to je da li će to raditi za nas", rekao je dr Kertis Langloc, radiolog koji vodi centar za istraživanje veštačke inteligencije na Univerzitetu Stanford.

Do danas, svi programi koje je odobrila FDA zahtevaju da čovek bude uključen.

Početkom 2020. godine, FDA je održala dvodnevnu radionicu na kojoj se razgovaralo o algoritmima koji bi mogli da rade bez ljudskog nadzora. Ubrzo nakon toga, radiološki profesionalci su u pismu upozorili regulatore da snažno veruju da je preuranjeno da FDA razmatra odobrenje takvih sistema.

Međutim, evropski regulatori su 2022. godine odobrili prvi potpuno automatski softver koji pregleda i piše izveštaje za rendgenske snimke grudnog koša koji izgledaju zdravo i normalno. Kompanija Oksipit, koja stoji iza aplikacije, podnosi svoju američku aplikaciju FDA.

Potreba za takvom tehnologijom u Evropi je hitna, jer se neke bolnice suočavaju sa višemesečnim zaostatkom u poslu zbog nedostatka radiologa.

U SAD, takva vrsta automatizovanog skrininga je verovatno godinama daleko. Ne zato što tehnologija nije spremna, prema mišljenju AI rukovodilaca, već zato što radiolozima još nije prijatno da čak i rutinske zadatke predaju algoritmima.

"Pokušavamo da im kažemo da preterano tretiraju ljude i da gube mnogo vremena i resursa", rekao je Čed Meklenan, izvršni direktor kompanije Kojos Medikal, koja prodaje AI alat za ultrazvuk štitne žlezde, od kojih je velika većina nije kancerogena.

Radiolozi imaju tendenciju da precenjuju sopstvenu tačnost, kaže Meklenan. Istraživanje njegove kompanije pokazalo je da se lekari koji gledaju iste snimke dojki ne slažu jedni sa drugima više od 30 odsto vremena oko toga da li da urade biopsiju. Isti radiolozi se čak nisu slagali sa sopstvenim početnim procenama u 20 odsto slučajeva, kada su gledali iste snimke mesec dana kasnije.

Prve velike, rigorozne studije koje testiraju radiologe uz pomoć veštačke inteligencije u odnosu na one koji rade sami daju nagoveštaje o potencijalnim poboljšanjima.

Prvi rezultati švedske studije u kojoj je učestvovalo 80.000 žena pokazali su da je jedan radiolog koji radi sa veštačkom inteligencijom otkrio 20 odsto više karcinoma od dva radiologa koja su radila bez te tehnologije.

U Evropi mamografe pregledaju dva radiologa da bi se poboljšala tačnost. Ali Švedska se, kao i druge zemlje, suočava sa nedostatkom radne snage, sa samo nekoliko desetina radiologa koji pregledaju dojke u zemlji od 10 miliona ljudi.

Prema studiji, korišćenje veštačke inteligencije umesto drugog recenzenta smanjilo je radno opterećenje ljudi za 44 odsto.

Ipak, glavni autor studije kaže da je neophodno da radiolog postavi konačnu dijagnozu u svim slučajevima. Ako automatizovani algoritam propusti rak, "to će biti veoma negativno za poverenje u lekara", rekla je dr Kristina Lang sa Univerziteta Lund.

Pitanje ko bi mogao da odgovara u ovakvim slučajevima je među teškim pravnim pitanjima koja tek treba da se reše.

(Ubrzanje.rs)