Nobelovac i bivši ministar energetike u SAD: Svi će kupovati električne automobile kad baterije budu jeftinije

Fizičar Stiven Ču na konferenciji u Majncu ocenio je i da vozači nemaju strpljenja za jednočasovno punjenje vozila za narednih 150 kilometara, te da je brzina punjenja baterije jednako važna

• Čuveni američki fizičar ističe mišljenje da će od brzine punjenja i umanjenja cene baterije zavisiti povećanje broja kupaca električnih vozila

• Bavi se pitanjem upotrebe tehnologija u ublažavanju klimatskih promena

• Na dvodnevnoj konferenciji u Majncu govorilo se i o upotrebi veštačke inteligenciji u medicini

Američki fizičar i dobitnik Nobelove nagrade, sa Stenford univerziteta Stiven Ču izjavio je danas da bi baterije za električne automobile morale da budu jeftinije i da se brzo pune, kao i da će svi kada se to dogodi kupovati električna vozila.

Ču je govorio o pravljenju jeftinih, a dobrih materijala i tehničkih zahteva i istakao da je cilj da se napravi baterija koja se bar četiri puta brže puni.

"Možemo li da napravimo bateriju koja se puni četiri puta brže od današnjih baterija, tako da se napuni za pet minuta, a da se sa njom pređe 400 ili 350 kilometara? Većina ljudi parkira na ulici. Ne mogu da imaju kućne punjače. Ne žele da čekaju sat vremena da im se auto napuni za još 150 kilometara. Dakle, baterije moraju da budu jeftinije i moraju brzo da se pune. A kada se to dogodi, onda će svi kupovati električna vozila. Jeftinije je posedovati električno vozilo ako i baterije koštaju manje", rekao je za Tanjug.

Ču je, inače, bio ministar energetike u administraciji američkog predsednika Baraka Obame.

Dodaje da je na predavanju na konferenciji "Uvod u budućnost", koja se održava u Majncu, govorio o klimatskim promenama, odnosno o tehnologijama koje su nam potrebne da bi se klimatske promene ublažile.

Upotrebe veštačke inteligencije i u medicini

Profesor na univerzitetu u Hajdelbergu i predsednik Helmholc udruženja Otmar Vistler izjavio je, da će na skupu u Majncu govoriti o velikim izazovima biomedicinskih istraživanja, kao što su ubrzanje istraživanja, promena prioriteta medicinskih istraživanja tako da pažnja bude usmerena na rano otkrivanje i prevenciju bolesti.

On je za Tanjug rekao i da bi treći veliki aspekt trebalo da bude strategija zasnovana na veštačkoj inteligenciji.

"To će imati veliki uticaj na buduću medicinu, na individualizovanu medicinu, na praćenje pacijenata, procenu rizika i prevenciju, ali i na biomedicinsku istraživanja", rekao je Vistler koji je poznat po kliničkim istraživanjima raka, genetike tumora i istraživanju matičnih ćelija.

"Potrebna nam je nova generacija talenata koji imaju stručnost u oblasti informacija i nauke o podacima, ali i u medicini da bi savladali neke od ovih zadataka u medicini zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji. I naravno, potrebni su nam i mladi ljudi koji rade na novim otkrićima iz laboratorije, iz biomedicinskih istraživanja i pomažu da se to pretvori u inovacije. RNK vakcina za koronu je divan primer takve vrste istraživanja. Pitanje je kako možemo dobiti više od toga", rekao je on.

Konferencija "Uvid u budućnost" održava se danas i sutra u Majncu i na njoj će govoriti 70 vodećih svetskih naučnika.

Konferencija je okupila više od 2.500 učesnika, a među njima je i delegacija Srbije koju predvodi ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

(Ubrzanje.rs)