Pala prva tužba protiv kompanije Nvidia zbog afere direktora: Šta kaže američki zakon i da li mu preti zatvor

Akcije Envidije (Nvidia) pale su za više od 4% u ponedeljak, prvog dana trgovanja nakon što je njen upravni odbor izjavio da će sprovesti istragu protiv izvršnog direktora Džensena Huanga zbog njegovog odnosa sa Alis Huang, direktorkom za koju američke obaveštajne službe veruju da je špijunirala za Kinu.

Preporučujemo

Advokati za hartije od vrednosti su već počeli da deluju. Najmanje četiri firme, uključujući Šal (Schall), Braun i Švarc (Brown & Schwartz) i Levi i Korsinski (Levi & Korsinsky), najavile su u ponedeljak istrage o tome da li je Envidija dovela investitore u zabludu. Robert Bartlet, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Stanford (Stanford Law) i stručnjak za pravo hartija od vrednosti, očekuje da će im se pridružiti još mnogi.

"Definitivno bih se kladio da će biti podneta tužba", rekao je Bartlet u intervjuu u ponedeljak ujutru, dodajući da ne bi bio iznenađen da slučaj bude prijavljen do kraja dana.

Advokati tužilaca imaju dobre razloge da budu prvi u redu; prema saveznom zakonu o hartijama od vrednosti, prva tužba pokreće javno obaveštenje, a investitori tada imaju 60 dana da zatraže od suda da budu imenovani za glavne tužioce. Firma koja rano podnese tužbu stiče prednost u privlačenju investitora sa velikim gubicima, kao i u oblikovanju narativa samog slučaja.

Bartlet je, ističe američki medij, bio u pravu. Slučaj se pojavio u ponedeljak popodne u Severnom okrugu Kalifornije, gde se nalazi sedište Envidije.

Pravna firma Rozen (Rosen Law Firm), advokatska kancelarija sa sedištem u Njujorku koja zastupa tužioce i specijalizovana je za kolektivne tužbe u vezi sa hartijama od vrednosti, podnela je tužbu u ime Marka Kistenmahera, malog investitora koji je ove godine obavio sedam kupovina u ukupnoj vrednosti od oko 20.500 dolara, prema rasporedu priloženom uz tužbu. (Rozen je bio glavni pravni zastupnik u poravnanju od 250 miliona dolara sa kompanijom Alibaba i spada među najaktivnije podnosioce ovakvih slučajeva.) Predložena kolektivna tužba obuhvata sve koji su kupili hartije od vrednosti Envidije između 9. oktobra 2025. i 8. novembra 2026. godine, a tužba imenuje i Envidiju i Huanga.

Tužba ih tereti za obmanjivanje investitora u vezi sa Huangovim vezama sa Megaspidom (Megaspeed), kompanijom za data centre sa sedištem u Singapuru, gde je Alis Huang smatrana vrhunskim rukovodiocem, i ukazuje na tri izjave kao dokaz: tvrdnju portparola Envidije, Džona Rizoa, s kraja oktobra, da Huangove interakcije sa Alis Huang "nisu bile neobične niti neočekivane", još raniju tvrdnju kompanije da nije pronašla "nikakve dokaze o preusmeravanju" njenih čipova, i komentar Džensena Hvanga od 30. oktobra za Blumberg (Bloomberg) da su poslovi Envidije sa Megaspidom bili "normalni i nimalo neobični".

Sve tri su bile lažne ili obmanjujuće, navodi se u tužbi, jer je Hvang imao aferu sa Alis Huang. Kistenmaher traži neodređenu odštetu, kamate i advokatske troškove, i zahteva suđenje pred porotom.

Iako mnogo toga ostaje nepoznato, pravna teorija ovde ne zavisi ni od čega što bi istraga upravnog odbora mogla da otkrije o Huangovom privatnom životu. Kada je Njujork tajms (The New York Times) prošlog meseca prvi put izvestio o Huangovim vezama sa Alis Huang, Rizo je zaista rekao za Tajms da ta veza "nije bila neobična niti neočekivana". Rizo je odvojeno izjavio za drugi medij, Hil (The Hill), sledeće: "Megaspid se nije razlikovao od mnogih drugih regionalnih klaud korisnika. Sastanci sa klijentima su deo posla izvršnog direktora; Džensen svake godine razgovara sa hiljadama rukovodilaca kod klijenata."

Naravno, svet sada zna da to nije bila istina. Što je još gore, Tajms prenosi da su američke obaveštajne službe pratile Alis Huang više od godinu dana.

Iz perspektive hartija od vrednosti, ranija izjava kompanije bila je "jasno obmanjujuća izjava", rekao je Bartlet. A pošto je Huang izvršni direktor, "njegovo znanje se pripisuje kompaniji", rekao je Bartlet. Drugim rečima, Envidija se tretira kao da je znala ono što je znao njen izvršni direktor.

Tužba koju je podneo Kistenmaher iznosi isti argument.

Bartlet je predvideo tužbu za "klasičnu prevaru na tržištu", u kojoj investitori tvrde da su platili cene koje su odražavale lažne ili nepotpune javne informacije, i izgubili novac kada je istina izašla na videlo. Ova rana tužba se oslanja na tu teoriju, a pad akcija od 7,97 dolara u ponedeljak, ili 4,27%, daje uključenim advokatima mnogo materijala za rad. Odštete u ovakvim slučajevima vezane su za pad vrednosti akcija, a pošto je Envidija jedna od najvrednijih kompanija na svetu, možete zamisliti da bi poravnanje moglo da bude izuzetno skupo.

To podrazumeva veliku isplatu od strane kompanije i njenog osiguranja od odgovornosti direktora i rukovodilaca, ali obično bez ličnih posledica po izvršnog direktora ili upravni odbor. Ovo je takođe građanska parnica, pa Huangu zbog toga ne preti zatvor. Ironija je, kako je primetio Bartlet, u tome što se tužba podnosi u ime akcionara Envidije, a na kraju upravo akcionari plaćaju to poravnanje, bilo direktno ili kroz premije osiguranja.

Bartlet je širu izloženost Envidije razvrstao u nekoliko kategorija. Prva je tužba za prevaru sa hartijama od vrednosti, što predstavlja najjasniji neposredni problem za kompaniju, a potencijalno i za Huanga. Druga je korporativno upravljanje: šta je upravni odbor znao i kada. Moguće je da su direktori držani u neznanju, ali upravni odbor takođe ima nadzorne dužnosti, pa kada je Tajms počeo da izveštava o povezanosti sa Megaspidom, kompanija je trebalo da ima uspostavljene linije izveštavanja kako bi ovakav kritičan rizik prenela direktorima. Ako to nije bio slučaj, ili ako direktori nisu reagovali, moguća je odgovornost na nivou upravnog odbora.

Treća kategorija, ona koja bi sve promenila, nastala bi samo ako istraga upravnog odbora otkrije da je Huang znao za obaveštajnu povezanost. To bi bila "potpuno druga priča", rekao je Bartlet. (Upravni odbor je u nedelju u saopštenju za javnost naveo da nema razloga da veruje da su nacionalna bezbednost ili tajne Envidije bile ugrožene.)

Tu je i pitanje reakcije države. Američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) može da zatraži zabranu obavljanja funkcija direktora i rukovodilaca zbog namernih kršenja zakona o hartijama od vrednosti, što je, kako je istakao Bartlet, tehnički jedna od opcija. Međutim, on sumnja da bi trenutni SEC pod predsedavanjem Pola Atkinsa imao volje za to, s obzirom na podršku koju američki predsednik Tramp pruža Huangu. Okvirni rok od dve godine nakon otkrivanja činjenica ostavio bi prostor za delovanje nekoj budućoj administraciji, ali bi taj vremenski prozor bio uzak, a Bartlet je ocenio da je to prilično malo verovatno kada su ga o tome upitali.

Vredi naglasiti da ni saopštenja pravnih firmi ni ova novopodneta tužba nisu znak jakog slučaja. Advokatske kancelarije koje zastupaju tužioce brzo objavljuju ovakva obaveštenja kada vide priliku. Koja će firma na kraju voditi slučaj, kasnije odlučuje sud, a ta odluka obično zavisi od toga koji je investitor pretrpeo najveći gubitak. Kistenmaher je u svojoj prijavi naveo da je voljan da bude glavni tužilac, ali će sud na kraju birati između konkurentskih investitora. Nema sumnje da će se oni uskoro pojaviti.

(Ubrzanje.rs/Tech Crunch)