Hrvatski naučnici koriste veštačku inteligenciju da unaprede govor: Dva uređaja u borbi protiv mucanja

Ovaj model veštačke neuronske mreže detektuje osnovne netečnosti u govoru kod mucanja

• Osnovne netečnosti su: blokade, produženja i ponavljanja

• Ovim se omogućava praćenje veze između stresa, mucanja i anksioznosti

• "Ovako postižemo veliku uštedu vremena i nadamo se smanjenju troškova terapije za pacijenta", navodi predstavnik tima

Mucanje je poremećaj govora u kojem je normalan govor prekinut čestim ponavljanjem zvukova, slogova ili reči. Važan deo logopedske terapije je merenje intenziteta mucanja, ali njegov intenzitet nije isti u svim situacijama, na primer, veći je kada je osoba pod stresom ili razgovara sa nepoznatima.

Kako bi se intenzitet izmerio u realnim situacijama, hrvatski naučnici, piše HRT, razvili su model veštačke neuronske mreže koji detektuje osnovne netečnosti u govoru kod mucanja: blokade, produženja i ponavljanja.

"Ako želite da pratite pacijente u stvarnim situacijama, to znači da snimate sve oko njih, uključujući i druge osobe osim pacijenta, i tu već nastaje problem sa privatnošću. To je glavni pravni razlog zašto se takva dijagnostika ne sprovodi. Ono što je ovde glavna inovacija jeste da izgradimo sistem koji može na licu mesta, za vreme snimanja glasa, da prepozna da li se radi o mucanju ili ne. Sistem takođe beleži da li je došlo do mucanja i povezuje te informacije sa vremenskim trenucima i situacijama, što omogućava praćenje pacijenta bez problema sa privatnošću. Takav uređaj trenutno ne postoji na tržištu", navodi prof. dr. sc. Hrvoje Džapo.

Zbog zaštite privatnosti, govor se ne snima trajno, već je njegova obrada implementirana na samom uređaju. Razvijen je sistem za automatizovano merenje intenziteta mucanja i prikupljanje biomedicinskih signala koji ukazuju na anksioznost.

"Trenutno prikupljamo signale fotopletizmografije, odnosno pulsa, i provodljivosti kože. Ti signali se mogu povezati sa fizičkim stresom, što nam omogućava da prvi put kvantitativno pratimo vezu između stresa, mucanja i anksioznosti. Bitno je naglasiti da na taj način logopedu štedimo vreme, jer za sat vremena razgovora s pacijentom logoped mora provesti još tri do četiri sata pregledajući snimke i računajući intenzitet mucanja. Ovako postižemo veliku uštedu vremena i nadamo se smanjenju troškova terapije za pacijenta", ističe mag. ing. Petar Sušac sa Fakulteta elektrotehnke i računarstva.

Nosivi sistem se sastoji od dva uređaja. Periferni uređaj je narukvica, koja prikuplja biosignale i bežično ih šalje centralnom uređaju. Centralni uređaj prikuplja zvuk, obrađuje govor pomoću neuronske mreže i čuva rezultate na memorijskoj kartici.

"Ispred mene su ta dva projektovana uređaja. Ovo bi trebalo da bude narukvica, a ovo je centralni uređaj koji obrađuje sve prikupljene podatke – biološke parametre i zvučne zapise. Na njemu se nalazi mikrofon, a ideja je da se zakači na odeću korisnika, dok se narukvica nosi kao što ja sada nosim sat", rekao je mag. ing. Nikola Gudan sa FER-a.

Sistem postiže tačnost od 71 odsto u detekciji netečnosti kod mucanja, što je zaista veliki uspeh.

"U budućim verzijama sigurno ćemo raditi na unapređenju, jer je ovo prva verzija. Planiramo miniaturizaciju, dodavanje novih senzora, unapređenje algoritama i povezivanje sa pametnim telefonima, kako bi sistem bio praktičniji za svakodnevnu upotrebu", dodaje Džapo.

Ovaj sistem je prvi takve vrste.

(Ubrzanje.rs/Magazin HRT)